ЈП УРБАНИЗАМ

Poslovna zgrada Урбанистичко-планерска институција у Крагујевцу јавља се са процесом брзе урбанизације у земљи, почетком 60-их година прошлог века. Осим изградње града, урбанистичко планерска институција је својим деловањем утицала да Крагујевац заузме одговарајуће место у простору Србије, као функционални и плански центар регије средишње Србије.

Улазак земље у нови развојни циклус, у првој деценији 21. века, тражи преструктуирање њене укупне организације. Пре свега функционалне компоненте, за коју је неопходно прилагођавање актуелним светским трендовима. Паралелно са тим мењаће се и просторно-физички развој градова: из фазе брзе, квантитативне урбанизације, у фазу квалитативног раста.

Урбанистичко-планерска институција у Крагујевцу јавља се са процесом брзе урбанизације у земљи, почетком 60-тих година прошлог века. Прелазак сеоског становништва у градско одвијао се интензивно, а Крагујевац је био у средишту тог тока. Становништво града се утростручило, а градска територија је расла још брже. Потребе за грађењем биле су огромне, а за нове градске садржаје било је потребно уредити земљиште и изградити инфраструктурне мреже и објекте. Све што је изграђено, прошло је кроз урбанистичко планерске поступке овдашњих институција.

Осим изградње града, урбанистичко-планерска институција је својим деловањем утицала да Крагујевац заузме одговарајуће место у простору Србије, као функционални и плански центар регије средишне Србије (европски ниво НУТС 2).

У последњој деценији прошлог века наша земља је доживела један од најтежих периода у својој историји. Њени капацитети, развијени да делују на међународним релацијама у условима изолације нису више давали ефекте. Долази до пада дохотка, а самим тим и до смањења могућности грађења и уређивања простора.

Улазак земље у нов развојни циклус у првој деценији 21. века тражи преструктуирање њене укупне организације. Пре свега функционалне Компоненте, за коју је неопходно прилагођавање актуелним светским трендовима. Паралелно са тим мењаће се и просторно-физички развој градова: из фазе брзе, квантитативне урбанизације, у фазу квалитативног раста. Ово се посебно односи на град Крагујевац.

У тим околностима након четрдесетак година институционализованог урбанистичког и просторног планирања у Крагујевцу, сагледава се улога урбанистичко - планерских институција у времену које долази са следећим уверењима:

  • планирање простора је изузетно важна национална делатност;
  • град је вечити носилац прогреса у друштву;
  • стратегија планирања мора да се заснива на принципима одрживог развоја и све више методима урбане обнове.

У Србији има седамнаест урбанистичких и градитељских институција највишег нивоа, и то четири ван Војводине и Београда, од којих је једна и ЈП „Урбанизам” - Крагујевац (ниво: просторни планови, сви урбанистички планови и друга урбанистичка документација и стручни послови из области просторног и урбанистичког планирања и уређења простора и насеља).